U ovom slučaju reč je o konkretnom projektu Doma učenika srednje železničke škole i NVO „Projekat objektivna drama“, koji je dobio pozitivno mišljenje Saveta za prevenciju problema u ponašanju mladih i Ministarstva prosvete. Projekat nastaje kao izraz potrebe saradnje dvaju organizacija u problematici  ličnog razvoja i ponašanja osetljive grupe - mladih ljudi od 14 do 18 godina starosti i nastojanja da se ova problematika konfrontira jednim posebnim instrumentom: Teatrom.

Korišćenje tehnika, principa i kreativnih moći teatra odvijalo bi se u nizu multimedijalnih radionica tokom školske 2006 -2007 godine kao pilot projekat, u cilju edukacije, poboljšanja komunikacijskih veština i socijalizacije mladih, sa tendencijom daljeg proširenja i implementacije na druge domove i srednje škole. DOM učenika srednje železničke škole stara se o učenicima srednjoškolcima, od 14 do 18 godina starosti koji dolaze iz gradova širom Srbije i iz mnogih manjih, i socijalno i kulturno siromašnijih mesta. Posmatranje njihovih personalnih karakteristika, kulture, aktivnosti, ambijenta u kojem su živeli, ukazuje na neke zajedničke probleme ovog osetljivog godišta: poteškoće sa sobom, sa drugima, sa realnošću oko sebe kroz traženje autonomije i smisla života i življenje značajne konfuzije i krize identiteta.

Ono što je specifičnost ovog profila dece proizilazi iz činjenice da je za najveći broj njih dolazak u Beograd ne samo dolazak u željenu školu nego i u veliki grad gde se susreću sa situacijama na koje često nisu ni spremni – koncert, izložba, predstava, “in” kultura sa svojim agresivnim standardima i sugestivnošću i sl; sa novim odnosima: vaspitači, drugi učenici i ljudi iz nove sredine, sa novim obavezama i pravilima ponašanja.

Sukob “domaćeg” i novog modela života je gotovo neizbežan; strah od nepoznatog, od “drugog” koji se vidi kao opasnost po svoj identitet, često dovodi do pobune ili povlačenja u sve više konfliktnu izolaciju. Mnogi od ovih mladih ljudi nauče samo put od škole do doma. Odatle se kao najizraženiji problemi javljaju: nepostojanje komunikacije (često i iz nemanja predznanja o istoj dobijenog od porodice), pribegavanje konfliktima kao rešenju problema, inklinacija ka psihoaktivnim suspstancama, pre svega alkoholu (u domu je to zabranjeno, ali u sredinama iz kojih dolaze alkohol je deo folklora, do sada muškog dokazivanja, u novije vreme i ženskog).

Sa druge strane, evidentno je da mladi ljudi poseduju mnoge lične vrednosti, koje bi trebalo razvijati i razmenjivati sa drugima. Te vrednosti, valjalo bi da postanu njihov “posed” sa kojim bi bili sposobni da samostalno rukuju u različitim situacijama koje će život postaviti pred njih.

TEATAR se u ovom edukativnom projektu koristi kao instrument koji podučava i osposobljava decu i mlade ljude da otkriju, saznaju i počnu da raspolažu (progresivno i u skladu sa svojom fazom rasta) onim elementima i karakteristikama ljudskog bića koje će im sve više biti neophodne u procesu ličnog razvoja i u sve složenijim odnosima sa drugima iz svoje sredine. Upoznavanje sa vlastitim potencijalima, njihov osvešćen razvoj, i razvoj otvorenog mišljenja kroz teatarski rad, ujedno bi davao smernice korišćenja ovih potencijala i u svakodnevnom životu, doprinoseći jednom izbalansiranom unutrašnjem sazrevanju.

Projekat predviđa realizaciju predstave učesnika, u dva navrata, u martu na susretima domova učenika, i u junu mesecu, na završetku školske godine. Predstava je sredstvo osposobljavanja mladih da sami planiraju, međusobno se organizuju, da zajedno rade. Isto tako teatar, kao prostor IGRE „relaksira“ situaciju tako da se i ozbiljne teme mogu odigrati bez pritiska realnosti a sa većim saznajnim potencijalom.

Prospekt predstave

Predstava graničnih situacija;
Koncept ludila;
Šta nas vodi u ludilo, i ko odlučuje gde je granica ludila?
Nasilje i nežnost, potreba za ljubavlju, da se primi i da se da, ali koja odbijena, postaje to nasilje, opsesija, maska odbrane i ruganja. 
Proces obuhvata rad na lomljenju vlastitih limita, sigurnih šema, “lepog  ponašanja,” koje nismo mi odlučili već su nam drugi nametnuli.
Rad je sačinjen od akcija i situacija, u kojima su telo i glas aktera, istinski uključeni u nešto što ide “van” njihove, pojedinačne “normalnosti”.
Predstava pokušava da nas usmeri da vidimo vlastite probleme i negativna iskustva, kao deo jednog sveta koji nije napravljen tako da bi nama pomogao. Zbog čega se možemo sebi podsmehnuti, jer vidimo opštu situaciju čoveka i njegove zablude.
Ironija.
Relacije sa drugim.
Imamo u rukama moć ogromne potencije, u svakom odnosu. Možemo učiniti mnogo loše i, ponešto i dobro, u svakom našem odnosu.
Ali, važno je da to razumemo, da budemo toga svesni. ”Drugi” nije igračka, a ako to postane, postaje objekat putem kojeg nešto poravnjavamo, nešto ka čemu usmeravam moju ljutnju, moju razočaranost.
Ludilo je i nevinost.
Ono je bez malicioznosti koju imaju oni  “zdravi”, što kalkulišu. Ludak je kao životinja, jak, agresivan, instinktivan, ali nedužan. Zato je za njega nasilje isto što i nežnost, on poznaje nivoe nežnosti i nasilja koje “zdrava” osoba ne može ni da zamisli.
Zdrava osoba kalkuliše. Ludak oseća i reaguje.

Ludilo u predstavi je metafora za razočarane, za one koji pronalaze u svojoj realnosti, smisao Istine koja je možda mnogo istinitija ili mnogo bliža istinitom od svega onoga što mogu da otkriju zdravi, držeći se čvrsto za vrednosti, ideale, moral priznate kulture.
Prostor predstave je jedan sanatorijum.
Ali, u kojem su oboleli i lekari ista stvar, u kojem se teško razaznaje granica između  zatvorenika i tamničara.
Jer, možemo li sa sigurnošću reći “Ko je ko, u ovom našem svetu?”
Kroz teatarski rad predviđaju se sledeći razultati rada:
Osnaženje za socijalno prihvatljivo ponašanje kroz razvijanje komunikacijskih veština,
Podizanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz grupni rad, i podsticanje lične autonomije.
Razvijanje ličnog i socijalnog saznanja kroz podsticanje razvoja svesti o sebi, svojim limitima i svojim neslućenim potencijalima, usvajanje znanja za njihovo progresivno korišćenje;
Razumevanje i prihvatanje “drugog” kroz razumevanje i prihvatanje sebe,
Razvoj  lične i kolektivne odgovornosti, kroz rad u grupi i javno nastupanje, i odgovorno komuniciranje određenih poruka,
Predstava kao kolektivni čin kojim artikulišu svoje težnje, izražavaju ih na organizovan i svestan način čime mogu postati bitan socijalni činilac i dobiti mogućnost uticaja na svoju sredinu;
Odnos  prema budućnosti – formiranje svoje vizije života, životnih ciljeva, sposobnost stvaranja ličnih projekata i planiranja
Suočavanje sa greškom, gubitkom, neuspehom ….
Oplemenjivanje i negovanje duha mladih ljudi kroz upoznavanje sa kreativnim umetničkim veštinama
Razvoj kritičkog odnosa prema vrednostima izraženim u mas medijima, kulturi.
Rad se bazira na principima profesionanog rada glumca, treninzima i specifičnim metodama koje pripadaju tradiciji modernog teatra XX veka (Grotowsky, Barba, Japanski Butho teatar, Teatar Potlačenih), i koje su prilagođene godištu i strukutri učesnika.
Elementi različitih tehnika objedinjeni su kroz metodologiju rada teatra “SPECCHI E MEMORIE” iz Milana sa kojima POD teatar sarađuje preko 10 godina u ovoj i drugim oblastima profesionalnog pozorišnog rada.

Teatarski rad bi bio zasnovan na sledećim elementima:

Zadatak ovog rada jeste da mladi ljudi kroz poseban Pozorišni i Ljudski proces upoznaju sebe, svoje limite i svoje neslućene potencijale, da direktno usvajaju “pozorišne veštine” i uče kako da ih koriste i van pozorišta, u svom okruženju. Na ovaj način učesnici preko “pozorišne igre” stiču određeno znanje i, možemo pažljivo reći,“tehnike”  za stvarni život.

Evaluacija

Sa obzirom na specifičnost pozorišnog rada, rezultati se vide vrlo brzo u samom radnom procesu, jer se odigravaju u živom ljudskom kontaktu, u kreiranim / zadatim situacijama u zaštićenom prostoru doma, a u odnosu sa drugim ljudima. Učesnici su jedni drugima i inicijatori i ogledalo.

Jedan element evaluacije može biti predstava koja će se tokom projekta napraviti i prikazati pred publikom. Osim stalnog praćenja rada mladih ljudi od strane pozorišnih trenera, u praćenju mladih ljudi učestvovaće i vaspitači i psiholozi kao deo stručnog tima. Osim usmene evaluacije biće i sprovedena i pismena evaluacija na kraju školske 2007. godine. Pismena evaluacija biće sastavljena od strane stručnog tima projekta (pozorišni treneri, vaspitači i psiholog). Evaluacija će biti anonimna i bez mogućnosti uticaja na mišljenje učesnika.