Doček učenika i vaspitača iz doma učenika Zaječar 12, 13. 05. 2007.

Subota, jutro. Ako već nisu otišli kući, domci vikendom koriste priliku da malo duže odspavaju, a i mi vaspitači im to tolerišemo (pa i roditelji bi). Tog jutra, 12.05. začuđujuće mnogo dece bilo je u holu. Razdragano su nagađali ko bi mogao doći, da li će doći ovaj ili onaj poznati, gde bi ih mogli povesti, šta im lepo pokazati... „Dolaze“ poviče jedan, a svi pođoše u susret grupi učenika, predvođenih vaspitačima. „Kako liče na nas“.

Bili su to domci iz Zaječara, njih 24 sa 3 vaspitača. Da, došli su oni poznati, neki se već rukuju, ljube... Posedali su u separee hola i čekali dalje instrukcije.

Dok su njihovi vaspitači u zbornici pravili spisak- razmeštaj po sobama, ja sam pokušala da saznam njihove želje i prema njima uskladim program boravka. Izložila sam im svoj plan: da se malo odmore pa da idemo u razgledanje grada, a sutra da ceo dan provedemo na Adi Ciganliji. Bili su preumorni, rano su ustali, dugo putovali, „skuvali“ se i predložili su da izmenimo plan: da se malo odmore posle ručka, da maturanti posete neke fakultete dok još rade, da neki posete prijatelje i rođake po gradu i da se nađemo u 1600 i pravo na Adu, a razgledanje sutra. Tako je i bilo.

Kolege Željka,Velja i ja pozvali smo vaspitače iz Zaječara da se okrepe jednom jakom kafom i to na terasi moje kancelarije. Tu smo razmenili iskustva u radu i zaključili da je suština posla ista, problemi isti. Kad su se okrepili obišli smo dom, pogledali su teretanu, streljanu, klub, upravnu zgradu, likovni atelje i druge sadržaje.
Na Adi nije bilo dozvoljeno kupanje, ali to nije umanjilo prijatnost boravka. Šetali su se duž obale, jeli sladoled, slikali se, smejali, neko čak i seo u baštu mnogobrojnih kafića (kao vaspitači).

Za uveče smo planirali izlazak u grad u organizaciji naših učenika – domaćina. Poveli su ih u centar, prošetali Skadarlijom i usidrili se na Kalemegdanu, koji noću ima posebnu draž. Za to vreme  mi vaspitači smo ugostili vaspitače iz Zaječara u obližnjem restoranu „Zlatar“, gde su se, pored dobre hrane, opustili uz dobru muziku.
Sutradan smo razgledali grad. Koleginica Miomira je pošla sa mnom, a kolega Todorović nas je čekao kod „kuće“. Panoramski smo obišli grad (uključujući i Novi Beograd), zaustavili se kod Hrama Svetog Save, koji smo obišli, zaustavili se na Trgu republike i pešice otišli do Kalemegdana, koji smo, takođe razgledali.

Vratili smo se u 1300 na ručak, a posle ručka su nam se gosti zahvalilli na divno provedenom vikendu i pozdravili se s nama. Pozvali su nas da im uzvratimo posetu. Mahali smo im, osećajući da smo bogatiji za jedno prijateljstvo, čitajući u njihovim pogledima isto. 

vasp.Ljiljana Vulin